Tra una figura immaginaria e una figura storica: l'identità professionale di Božidar Vuković

Abstract

Издавачка делатност Божидара Вуковића није текла у континуитету нити се он њоме бавио током већег дела свог радног века. Могуће је издвојити два Вуковићева издавачка циклуса, од којих је први трајао од 1519. до 1521, а други од 1536. до његове смрти 1539/1540. године. У раздобљу дужем од две деценије Божидар Вуковић је укупно објавио седам издања, с тим што је једно било поновљено. За оновремене српске прилике ово није било мало, али у поређењу с другим тадашњим познатим штампарима и издавачима у Венецији, био је то скроман учинак. Но, неовисно од тога што се Божидар Вуковић током свог живота издаваштвом бавио свега седам до осам година, он је у историографији, а преко ње и у културном памћењу српског народа, остао овековечен као штампар. Свакако да су одлучујућу улогу у томе имали садржаји колофона његових издања, чега су били свесни и њихови састављачи, који су одабиром одговарајућих сведочанстава обликовали и сећања будућих нараштаја о Вуковићу. Иако се дуго сматрало да је Божидар Вуковић непосредно учествовао у самом штампарском процесу, он је заправо, попут осталих богатих венецијанских трговаца и предузетника, био финансијер издавачког пројекта. Користећи своју трговачку мрежу широм југоисточне Европе, као и политичке везе и контакте које је одржавао како са световним тако и с црквеним поглаварима, снабдевао је читаво то тржиште богослужбеним и верским књигама намењеним Православној цркви и њеној пастви под османском окупацијом.